Ve­li­koj pro­šlo­ne­djelj­noj pro­sla­vi dvje­sta dva­de­se­te go­di­šnji­ce bit­ke na Kru­si­ma, jed­ne od naj­slav­ni­jih u sta­ri­joj isto­ri­ji Cr­ne Go­re, ko­ju su or­ga­ni­zo­va­li Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska i gra­đa­ni Lje­šan­ske i dru­gih cr­no­gor­skih na­hi­ja i kra­je­va či­ji su pre­ci na ovom mje­stu de­set­ko­va­li or­di­ju sil­nog ska­dar­skog ve­zi­ra, Mah­mut pa­še Bu­ša­tli­je, po­se­ban pe­čat je dao pa­šin po­to­mak i ime­njak, Mah­mut Bu­ša­tli­ja, po­zna­ti eko­no­mi­sta iz Be­o­gra­da, ko­ji se pri­je dvi­je go­di­ne po­kr­stio u Cet­inj­skom ma­na­sti­ru i do­bio ime svog pra­pret­ka Stan­ka Cr­no­je­vi­ća, ro­do­na­čel­ni­ka Bu­ša­tli­ja.
– Kao Mah­mut Bu­ša­tli­ja, po­sled­nji mu­ški iz­da­nak Mah­mut pa­še Bu­ša­tli­je, ko­ji je ov­dje iz­gu­bio gla­vu, ja pred­sta­vljam po­ro­di­cu ko­ja je ov­dje iz­gu­bi­la ovu bit­ku, ali kao Stan­ko Cr­no­je­vić, ja da­nas ov­dje pred­sta­vljam i na­rod ko­ji je po­bi­je­dio u ovoj slav­noj bi­ci – ka­zao je on na po­čet­ku svo­je be­sje­de, pra­ćen bur­nim apla­u­zi­ma i ova­ci­ja­ma pri­sut­nih. – Mu­drost i bož­je na­dah­nu­će na­gna­lo je Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog da oba­ve­že po­to­nje ge­ne­ra­ci­je da se sta­ra­ju i ču­va­ju po­sje­če­nu gla­vu Mah­mut pa­še da ih pod­sje­ća na nje­go­vo po­ri­je­klo, ali i na to ka­ko za­vr­ša­va­ju gor­di i pri­je­ki vla­da­ri. Iz­gle­da, me­đu­tim, da je Sve­ti Pe­tar že­lio i da osta­vi lu­ču vo­di­lju po­tom­ci­ma Mah­mut pa­še ka nji­ho­vim ko­ri­je­ni­ma.
I ta­ko je ta po­sje­če­na gla­va – ka­zao je da­lje Mah­mut Bu­ša­tli­ja iliti Stan­ko Cr­no­je­vić – svi­je­tle­ći pod okri­ljem i u ru­ka­ma na­šeg mi­tro­po­li­ta, me­ne po­zva­la na Ce­ti­nje gdje je sva­ki ka­men put ka mo­jim ko­ri­je­ni­ma, ka Iva­nu Cr­no­je­vi­ću i nje­go­vom si­nu Stan­ku, ko­ji po od­la­sku nje­go­vog sta­ri­jeg bra­ta u Mlet­ke, bi­va 1514. go­di­ne od Tu­ra­ka po­sta­vljen za sken­der be­ga Cr­ne Go­re. Ubr­zo po­tom Stan­ko se pro­zi­va Bu­ša­tli­jom i ta po­ro­di­ca op­sta­je sle­de­ćih 500 go­di­na sve do 2014, ka­da ja, pro­na­šav­ši svo­je naj­du­blje ko­ri­je­ne, bi­vam kr­šten na gro­bu Iva­na Cr­no­je­vi­ća.
Či­ni mi se da mo­je kr­šte­nje ni­je sa­mo moj lič­ni čin ne­go je to mo­žda bož­je pro­vi­đe­nje i znak da je do­šlo vri­je­me da se vi­še ne di­je­li­mo, po­go­to­vu što bi te po­dje­le po­no­vo mo­gle do­ve­sti do bra­to­u­bi­la­štva. Mo­žda je do­šlo vri­je­me da pre­sta­nu vječ­ne di­o­be, da za­bo­ra­vi­mo sta­re po­dje­le, da vi­še ne pri­sta­je­mo da ži­vi­mo u iz­mi­šlje­noj, la­žnoj isto­ri­ji i la­žnoj vje­ri la­žno­ga po­pa De­de­i­ća, na­sta­lim za po­tre­be dnev­ne po­li­ti­ke sa­da­šnjih vla­da­ra. Do­šlo je vri­je­me ka­da ovom dr­ža­vom tre­ba da upra­vlja­ju iza­bra­ni u ime i za ra­čun gra­đa­na, vo­de­ći ra­ču­na da ti gra­đa­ni ži­ve ži­vo­tom do­stoj­nim čo­vje­ka, a da dje­ci i unu­ci­ma osta­ve i ne­što osim du­go­va. Do­šlo je vri­je­me da se Cr­no­gor­ci iz Cr­ne Go­re i Sr­bi iz Cr­ne Go­re brat­ski vra­te svo­jim sve­to­sav­skim, sa­bor­nim, pra­vo­slav­nim ko­ri­je­ni­ma. Vri­je­me je da pre­sta­ne vla­davi­na ša­či­ce lju­di ko­ji vla­da­ju u svo­je ime i sa­mo za svo­ju ko­rist – sma­tra po­to­nji mu­ški po­to­mak dvi­je ne­ka­da­šnje moć­ne i slav­ne di­na­sti­je – Cr­no­je­vi­ća i Bu­ša­tli­ja.
Bu­do Si­mo­no­vić


Od Ska­dra do Li­vanj­skog po­lja

Po­to­nji pa­ša iz di­na­sti­je Bu­ša­tli­ja bio je Mu­sta­fa pa­ša, ko­ji se kao i nje­gov mno­go slav­ni­ji pre­dak Mah­mut pa­ša, od­met­nuo od ca­ri­grad­ske por­te, ali je 1831. go­di­ne do­ži­vio te­žak po­raz od car­skih tru­pa. Ni­je, za ču­do, po­gu­bljen, ali je iz Ca­ri­gra­da sti­gao fer­man da se Bu­ša­tli­je ra­se­le iz Ska­dra. Na­se­li­li su se čak u Li­vanj­skom po­lju i taj kraj se po nji­ma i da­nas zo­ve Bu­ško bla­to. Ka­da su austrij­ske tru­pe 1878. go­di­ne ušle u Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Sr­bi i mu­sli­ma­ni su im pru­ži­li od­re­đe­ni ot­por, a u li­vanj­skom kra­ju su se u to­me po­seb­no is­ta­kli upra­vo Bu­ša­tli­je. Austri­ja je ipak, na­kon tri mje­se­ca bor­bi sa srp­skim i mu­sli­man­skim po­bu­nje­ni­ci­ma, slo­mi­la ot­por i oku­pi­ra­la Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, a Bu­ša­tli­je su iz Li­vanj­skog kra­ja pre­se­lje­ni u Bu­goj­no.


Od Sa­ra­je­va do Be­o­gra­da...

Mah­mut Bu­ša­tli­ja, po­to­nji mu­ški iz­da­nak te lo­ze ro­đen je u Sa­ra­je­vu 1946. go­di­ne. Stu­di­je ar­hi­tek­tu­re je za­vr­šio u Be­o­gra­du še­zde­se­tih go­di­na. Ka­sni­je je za­vr­šio i stu­di­je eko­no­mi­je u Pa­ri­zu, a sa­da stal­no ži­vi u Be­o­gra­du.